Od domova na Beogradskom univerzitetu, samo dom „Studentski grad“ ima klimatizovane sobe, kao i menzu. U ostalim domovima klima uređaja najčešće ima samo u čitaonicama, u kojima studenti i studentkinje neretko nađu sklonište od vrućine.
Stanarka doma „Vera Blagojević“ Teodora Brkić ističe da jake vrućine utiču na sve apsekte života, pogotovo u malim prostorijama kao što su domske sobe.
„Istina, postoje klime u zajedničkim prostorijama poput kluba i čitaonice, što je možda i primarno jer je tokom leta naša jedina obaveza koja nas drži u domu učenje. Problem je, međutim, u tome što učenje nije naša jedina aktivnost“, govori Tea.
Objašnjava da se u istoj prostoriji u kojoj je i inače pretoplo, kuva i spava, a da u njima ne postoje alterantive rashlađivanja, poput manjih kalorifera ili ventilatora.
Tea ističe da klub često prestaje da bude mesto za druženje i postaje spavaonica jer je vrućina na spratovima doma tolika da natera devojke iz doma da spavaju u klubu u podrumu.
„Nisam ranije razmišljala o preseljenju zbog toga jer dom u kome sam ima druge prednosti u odnosu na druge, ali to svakako ne umanjuje problem da leti život u njemu često ume da bude poprilično izazovan“, ocenjuje ona.
Ni u studentskom domu „Karaburma“ situacija nije bolja. Sofija Tonić, stanarka tog doma govori da je temperatura u sobi često viša od temperature napolju.
„Uglavnom se trudim da najtoplije delove dana provodim na drugim mestima, negde gde ima klime, zbog čega često učim u čitaonici. Kada učim u sobi, više se umaram a treba mi i više vremena da se uspavam ako je veče toplo“, navodi Sofija.
Istakla je i da zbog vrućine trenutno sprema ispite kod kuće, kao i da mnogo drugih studenata iz doma rade isto.
Slično govori i stanarka doma „4. April“, koja je želela da ostane anonimna, ona smatra da je život u domu tokom letnjih meseci jako iscrpan, pogotovo što na ovim temperaturama nema nikakvog pristupa klimama.
„Odlazak u menzu je nezamisliv zbog temperature tamo. U sobama smo prinuđeni da koristimo ventilatore i pravimo promaje da bi pustili vazduh jer je na tako malom prostoru nemoguće rashladiti se. Zbog rashlađivanja su česte i prehlade što samo dodaje još stresa na situacija kada se spremaju ispiti“, objašnjava ona.
Dodaje i da „nažalost nije samo studentima tako, već i da ljudi zaposleni u menzi i portiri imaju iste probleme“.
Stanarka studentskog doma „Nikola Tesla“ u Novom Sadu, koja će takođe ostati anonimna, ima slično iskustvo.
„U mojoj sobi je popodne pakleno, ali srećom radim pa popodne nisam u sobi. Kupila sam ventilator, ali je slaba korist od njega. Imamo klimu u čitaonici, ali me stvarno mrzi da konstantno budem sa ostalim komšijama u čitaonici. Ta prostorija postaje mesto za rashlađivanje a ne za učenje“, ističe stanarka novosadskog doma.
Pitanje klimatizovanih objekata postaje sve važnije kako su toplotni talasi sve duži. Posedovanje klime sada predstavlja faktor bezbednosti naspram sve manje podnošljivih klimatskih promena.
Studentski centar Beograd i Studentski centar Novi Sad nisu odgovorili na naša pitanja o tome da li postoji plan klimatizacije domova.
L.M.
