„Jedna Španije i Francuska traže pomoć od Srbije, a mi se sami snalazimo. Mi nikome nismo tražili pomoć i nije nam bila potrebna“, izjavio je ministar policije Ivica Dačić 7. avgusta povodom požara koju su zahvatili Srbiju. Slično je nekoliko dana kasnije izjavio i predsednik Republike.
Dve nedelje posle ove izjave na prostor Delibladske peščare pristigao je ruski avion „iljušin“ nakon što je vatra zahvatila 3.500 hektara.
Dejan Milutinović iz Strukovnog udruženja sektora bezbednosti za Mašinu kaže da su ovakve izjave „sujetne i da nijedna politička ideja ne sme biti iznad bezbednosnih faktora“.
„Ovo je bila nesmotrena izjava i odluka, bezbednosna procena je mnogo važnija i stabilnija od političke procene. Vrlo često političari iz sujetnih razloga zanemaruju procene bezbednosti, zahteve i upozorenja zarad svojih političkih pozicija“, dodaje Milutinović.
Milutinović ocenjuje da je međunarodnu pomoć trebalo tražiti ranije i da se time ne bi oštetio ugled srpskih nadležnih službi.
„Ukoliko se zatraži pomoć niko neće proceniti da naše službe nisu sposobne ili da nemaju dovoljno kapaciteta, kapaciteti se stvaraju prema trenutnim okolnostima i procenama. Očigledno je da nije bila dobra procena da može da nam se desi ovoliki problem koji će ovoliko dugo da traje“.
Milutinović navodi da nije bilo neophodno da se objavljuje alarmantno stanje, ali je trebalo istupiti i reći „da se teško borimo“ sa trenutnom situacijom.
„Moglo se ranije reći da bi nam koristila svaka pomoć i podrška i da smo voljni da prihvatimo bilo koju pomoć na međunarodnoj sceni koja bi nam dala signale“.
Za N1 je potvrđeno da Srbija nije aktivirala Mehanizam civilne zaštite Evropske unije, sve do danas.
Načelnik Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić danas je saopštio da je Štab za vanredne situacije odlučio da traži međunarodnu pomoć od Evropske unije, odnosno Mehanizma civilne zaštite.
„Oni su nam rekli možete da računate na dva kanadera iz Grčke, koji ne mogu da se pune na aerodromu. Dva air traktora iz Kipra i dva air traktora koji su stacionirani u Severnoj Makedoniji. Kada putiste air traktore da se pune dva, tri sata – to je kap u moru i nije svrsishodno u tom momentu“, objašnjava Čaušić.
„Hroničan problem društva“
Čaušić je na pitanje reporterke Mašine da li su protivpožarni putevi u Delibladskoj peščari održavani rekao da je to „nadležnost neke druge institucije“.
Milutinović ovo ocenjue kao „hroničan problem“ sa kojim se društvo suočava.
„Mi smo robovi hroničnog problema – ovo nije moj posao, niko nije tražio od mene. To je izbegavanje lične odgovornosti, ali i izostanak svesti da treba svi da priskočimo i vidimo šta možemo da uradimo sa naše strane“.
On dodaje da se lična odgovornost postiže kada se na rukovodeća mesta organizacija, sektora, odeljenja, uprava postave odgovorni ljudi koji imaju svest da rade svoj posao, odnosno posao za koji su postavljeni i za koji imaju nečije poverenje.
„Nenormalno je ali je postalo opravdano da predsednik države rešava sitne stvari koje su u nadležnosti nekoga ko ima obavezu da taj poblem reši jer je u njegovom domenu, a ovo se dešava jer se na rukovodeća mesta postavljaju ljudi koji više gledaju da zadrže svoje pozicije nego da rade svoj posao“, kaže Milutinović.
„Samoinicijativa ne sme da postoji“
Prema saznanjima sa terena i brojnih video snimaka veliki broj građana je angažovan u gašenju požara u Delibladskoj peščari. Meštani Grebenca su za Mašinu rekli da je u njihovom mestu bilo oko 30 volontera i samo jedan kordinator. Oni navode da su se građani samostalno snalazili i da bilo mnogo bolje da ih neko koordinira.
Milutinović navodi da je volonterianje dobro i korisno i da se veliki broj ljudi odazove kada postoji konkretan poziv, ali naglašava da je prilikom volonterizma neophodan kordinator koji će voditi akciju i prema čijim nalozima će se postupati.
„Jako je bitno da postoji stroga, disciplinovana koordinacija u različitim situacijama koje se zadese, posebno kada su prirodne katastrofe u pitanju. Koordinator treba da vodi celu akciju i mora se postupati striktno i krajnje disciplinovano po njegovim nalozima. Nikakva samoinicijativa ne sme da postoji, osim na početku kada se reši da se neko pridruži aktivnosti ili odazove na neku pomoć“.
Na pitanje da li država mobiliše sve raspoložive kapacitete, naš sagovornik navodi da su ranije u gašenju požara i drugim prirodnim katastrofama kao što su poplave učestvovali i pripadnici Žandarmerije.
„Odluku o tome kako će rasporediti svoje policijske snage i za koje poslove, donose ministar i direktor policije. Pripadnici Žandarmerije su obučeni i jeste im u opisu zadatka pomoć u katastrofama i prirodnim nepogodam, ali pitanje je njihovo brojno stanje i koliki je obim zadataka koji odvlači ili rezerviše takve snage za neke druge poslove“, kaže Milutinović. Milutinović zaključuje da će se požari smiriti kada klimatski uslovi budu pogodniji za gašenje ali isto tako ističe da je svaka pomoć koja se pojavi dobrodošla.
Milutinović zaključuje da će se požari smiriti kada klimatski uslovi budu pogodniji za gašenje ali isto tako ističe da je svaka pomoć koja se pojavi dobrodošla.
K.Đ.
