Sadržaj: Životna sredina

Rgotsko jezero

Nova geološka istraživanja u Zaječaru: Rgotsko jezero okruženo istražnim dozvolama za zlato i bakar

by

Nakon Malke Golaje, gde je kompanija Ziđin Majning pronašla veliko ležište zlata i bakra i već aktivno širi istražne radnje, na teritoriji Zaječara pojavila se nova istražna dozvola za geološka istraživanja na lokalitetu Rgotina. Udruženje Eko Istok upozorava da se Zaječar ubrzano pretvara u prostor rudarskih interesa, bez jasnih informacija i rasprave o posledicama po vodu, zemljište, bogat biodiverzitet, poljoprivredu, prirodu i svakodnevni život lokalnog stanovništva.

Nakon Malke Golaje, gde je kompanija Ziđin Majning pronašla veliko ležište zlata i bakra i već aktivno širi istražne radnje, na teritoriji Zaječara pojavila se nova istražna dozvola za geološka istraživanja na lokalitetu Rgotina. Udruženje Eko Istok upozorava da se Zaječar ubrzano pretvara u prostor rudarskih interesa, bez jasnih informacija i rasprave o posledicama po vodu, zemljište, bogat biodiverzitet, poljoprivredu, prirodu i svakodnevni život lokalnog stanovništva.

iRevolucija podnela inicijativu za proglašenje Valjeva područjem ugrožene životne sredine

by

Udruženje iRevolucija podnelo je prekjuče gradonačelniku, Gradskom veću, Skupštini i Gradskoj upravi grada Valjeva formalnu inicijativu za određivanje statusa ugrožene životne sredine za područje Grada Valjeva. Uz inicijativu su, navodi se u saopštenju ove organizacije, dostavljeni i dva ključna dokumenta: analiza mernih podataka Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) za period 2011–2024. i istraživanje iRevolucije, EKOblok mreže i partnerskih organizacija o uticaju aerozagađenja na zdravlje i smrtnost stanovnika Valjeva.

Udruženje iRevolucija podnelo je prekjuče gradonačelniku, Gradskom veću, Skupštini i Gradskoj upravi grada Valjeva formalnu inicijativu za određivanje statusa ugrožene životne sredine za područje Grada Valjeva. Uz inicijativu su, navodi se u saopštenju ove organizacije, dostavljeni i dva ključna dokumenta: analiza mernih podataka Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) za period 2011–2024. i istraživanje iRevolucije, EKOblok mreže i partnerskih organizacija o uticaju aerozagađenja na zdravlje i smrtnost stanovnika Valjeva.

Udaljenost kraja akumulacije od Zaječara, oko 7km; Foto: Eko Istok.

MHE Trnavac danas na sednici Skupštine Zaječara: Eko Istok upozorava na moguće zagađenje zemljišta i vode

by

Udruženje Eko Istok upozorava javnost da se na današnjoj sednici Skupštine Grada Zaječara na dnevnom redu nalazi i tačka koja se odnosi na davanje saglasnosti na akta potrebna za rekonstrukciju i izgradnju nekategorisanih puteva za potrebe izgradnje minihidroelektrane (MHE) Trnavac na reci Timok.

Udruženje Eko Istok upozorava javnost da se na današnjoj sednici Skupštine
Grada Zaječara na dnevnom redu nalazi i tačka koja se odnosi na davanje saglasnosti na akta potrebna za rekonstrukciju i izgradnju nekategorisanih puteva za potrebe izgradnje minihidroelektrane (MHE) Trnavac na reci Timok.

Nismo protiv uređenja obale, već protiv uništavanja: Meštani iz Malog Zvornika pitaju zašto se seku stabla na Drini bez obaveštenja o radovima

by

Počela je, a zatim je i zaustavljena seča stabala u zoni planirane gradske plaže na Drini u Malom Zvorniku tokom proteklog vikenda. Meštani ovog mesta tvrde za Mašinu da o radovima nisu bili obavešteni ranije i da se, kako navode, seku zdrava stabla. To ih je, dodaju, uznemirilo, pa su na licu mesta tražili objašnjenje od prisutnih radnika, nakon čega ih je legitimisala i policija. Studenti u blokadi iz ove opštine objavili su saopštenje u kom pitaju „kako se donose odluke koje menjaju izgled i funkciju obale Drine”, a iz Zbora Malog Zvornika za Mašinu navode da nisu protiv uređenja obale, već protiv uništavanja.

Počela je, a zatim je i zaustavljena seča stabala u zoni planirane gradske plaže na Drini u Malom Zvorniku tokom proteklog vikenda. Meštani ovog mesta tvrde za Mašinu da o radovima nisu bili obavešteni ranije i da se, kako navode, seku zdrava stabla. To ih je, dodaju, uznemirilo, pa su na licu mesta tražili objašnjenje od prisutnih radnika, nakon čega ih je legitimisala i policija. Studenti u blokadi iz ove opštine objavili su saopštenje u kom pitaju „kako se donose odluke koje menjaju izgled i funkciju obale Drine”, a iz Zbora Malog Zvornika za Mašinu navode da nisu protiv uređenja obale, već protiv uništavanja.

Nastavlja se mapiranje biodiverziteta Zaječara, pronađeno još zaštićenih vrsta na području na kom se planira širenje rudnika

by

Aktivisti i biolozi iz grupe Eko istok obišli su prošlog vikenda poslednje stanište retke i zaštićene biljke – velike mužice, za koju se smatralo da je nestala u Srbiji i tom prilikom otkrili još zaštićenih vrsta na području Malke Golaje. Reč je o lokalitetu na kom se planira širenje rudarsko-metalurškog kompleksa Čukaru Peki, a iz grupe Eko istok navode za Mašinu da se primerci velike mužice nalaze na oko 500 metara od poslednje istražne bušotine. Najavljuju da će pokrenuti inicijativu za zaštitu ovog područja.

Aktivisti i biolozi iz grupe Eko istok obišli su prošlog vikenda poslednje stanište retke i zaštićene biljke – velike mužice, za koju se smatralo da je nestala u Srbiji i tom prilikom otkrili još zaštićenih vrsta na području Malke Golaje. Reč je o lokalitetu na kom se planira širenje rudarsko-metalurškog kompleksa Čukaru Peki, a iz grupe Eko istok navode za Mašinu da se primerci velike mužice nalaze na oko 500 metara od poslednje istražne bušotine. Najavljuju da će pokrenuti inicijativu za zaštitu ovog područja.

Bor; Foto: Mašina

Radna grupa UN: Ekonomski razvoj u Borskom okrugu nije usklađen sa zaštitom ljudskih prava i životne sredine

by

Stanovnici Bora, Krivelja i okolnih sela dobili su međunarodnu potvrdu svojih dugogodišnjih upozorenja o negativnim posledicama rudarskih aktivnosti, nakon što je Radna grupa Ujedinjenih nacija (UN) za biznis i ljudska prava u svom najnovijem izveštaju ukazala na ozbiljne probleme u Borskom okrugu uzrokovane rudarenjem. Izveštaj će krajem juna biti predstavljen Savetu UN za ljudska prava, a nastao je nakon posete eksperata UN Srbiji u oktobru prošle godine.

Stanovnici Bora, Krivelja i okolnih sela dobili su međunarodnu potvrdu svojih dugogodišnjih upozorenja o negativnim posledicama rudarskih aktivnosti, nakon što je Radna grupa Ujedinjenih nacija (UN) za biznis i ljudska prava u svom najnovijem izveštaju ukazala na ozbiljne probleme u Borskom okrugu uzrokovane rudarenjem. Izveštaj će krajem juna biti predstavljen Savetu UN za ljudska prava, a nastao je nakon posete eksperata UN Srbiji u oktobru prošle godine.

Druženje u selu Ratari

Stanovnici Ratara ne odustaju od borbe za čistu vodu, vazduh i zemlju

by

Oko sto meštana Ratara i njihovih gostiju iz Obrenovca, Vladimiraca, Skele i Ušća okupilo se juče u selu Ratari, na lokalnom fudbalskom terenu na druženju koje predstavlja još jedno od akcija koje organizuju u cilju borbe protiv otvaranja cementare u njihovom mestu. Sa ovog skupa oni su želeli da pošalju poruku da njihovo selo nije na prodaju, a njihova budućnost nije roba

Oko sto meštana Ratara i njihovih gostiju iz Obrenovca, Vladimiraca, Skele i Ušća okupilo se juče u selu Ratari, na lokalnom fudbalskom terenu na druženju koje predstavlja još jedno od akcija koje organizuju u cilju borbe protiv otvaranja cementare u njihovom mestu. Sa ovog skupa oni su želeli da pošalju poruku da njihovo selo nije na prodaju, a njihova budućnost nije roba

Zvezdarska šuma

Osamdeset godina od pošumljavanja Zvezdarske šume: Istorija prirode koju ne pamtimo

by

Ove godine navršava se 80 godina od posleratnog pošumljavanja Zvezdarske šume u kojem je učestvovalo 8.000 ljudi, otkrili su nakon trogodišnjeg istraživanja istorije Zvezdarske šume aktivisti iz Beograda, Milica Batričević i Pavle Živković. Sa njima razgovaramo o sponama istorije društva i prirode i važnosti Zvezdarske šume, spomenika prirode koji je danas ugrožen.

Ove godine navršava se 80 godina od posleratnog pošumljavanja Zvezdarske šume u kojem je učestvovalo 8.000 ljudi, otkrili su nakon trogodišnjeg istraživanja istorije Zvezdarske šume aktivisti iz Beograda, Milica Batričević i Pavle Živković. Sa njima razgovaramo o sponama istorije društva i prirode i važnosti Zvezdarske šume, spomenika prirode koji je danas ugrožen.

Novi Sad

Visoka spratnost, manjak zelenila, upitno tlo za gradnju: Šta su sve primedbe na planirano uređenje dela priobalja u Novom Sadu?

by

Između Limana 3 i 4 u Novom Sadu predviđena je izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa, a planirana visina zgrada je i do 14 spratova. Plan generalne regulacije ovog dela Novog Sada trenutno je na javnom uvidu, a građani na taj projekat mogu podneti primedbe do 11. juna. Predsednica Društva arhitekata Novog Sada Ana Ferik Ivanović i gradski odbornik iz pokreta Bravo Miran Pogačar za Mašinu ističu da je jedan od najvećih problema to što se, tim projektom, izuzetno vredan biljni, životni, sportski, rekreativni i uopšte javni prostor, trajno oduzima građanima.

Između Limana 3 i 4 u Novom Sadu predviđena je izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa, a planirana visina zgrada je i do 14 spratova. Plan generalne regulacije ovog dela Novog Sada trenutno je na javnom uvidu, a građani na taj projekat mogu podneti primedbe do 11. juna. Predsednica Društva arhitekata Novog Sada Ana Ferik Ivanović i gradski odbornik iz pokreta Bravo Miran Pogačar za Mašinu ističu da je jedan od najvećih problema to što se, tim projektom, izuzetno vredan biljni, životni, sportski, rekreativni i uopšte javni prostor, trajno oduzima građanima.

Reka

Protest protiv izgradnje brane na Rzavu u subotu u Arilju

by

Društvo za zaštitu Rzava „Rzavljani” organizuje u subotu u 12 časova u Arilju blokadu protiv izgradnje brane Svračkovo. Zahtev protesta je, kako navode organizatori, hitna obustava radova na izgradnji brane. Pristup pijaćoj vodi je, ističu, osnovnu ljudsko pravo i zbog toga, kako dodaju, ne pristaju na kratkotrajna rešenja tog problema, koja pritom, štete prirodi.

Društvo za zaštitu Rzava „Rzavljani” organizuje u subotu u 12 časova u Arilju blokadu protiv izgradnje brane Svračkovo. Zahtev protesta je, kako navode organizatori, hitna obustava radova na izgradnji brane. Pristup pijaćoj vodi je, ističu, osnovnu ljudsko pravo i zbog toga, kako dodaju, ne pristaju na kratkotrajna rešenja tog problema, koja pritom, štete prirodi.

Tabla Požega

Kapaciteti dovoljni, izvorišta u izobilju, a gradovi bez vode: Zašto Čačak, Gornji Milanovac, Lučani i Požega „zavise od jedne cevi“

by

Kvar na regionalnom vodoistemu „Rzav“ sasvim je ogolio infrastrukturne probleme i višegodišnju nebrigu zbog kojih skoro 300.000 ljudi ima probleme sa vodosnabdevanjem – u području bogatom podzemnim vodama i resursima. Sagovornici Mašine iz Čačka i Gornjeg Milanovca govore o trenutnom stanju u ovim gradovima, a hidrogeolog dr Zoran Stevanović predočava uzroke i rešenja trenutnih problema.

Kvar na regionalnom vodoistemu „Rzav“ sasvim je ogolio infrastrukturne probleme i višegodišnju nebrigu zbog kojih skoro 300.000 ljudi ima probleme sa vodosnabdevanjem – u području bogatom podzemnim vodama i resursima. Sagovornici Mašine iz Čačka i Gornjeg Milanovca govore o trenutnom stanju u ovim gradovima, a hidrogeolog dr Zoran Stevanović predočava uzroke i rešenja trenutnih problema.

vlada srbije

Koalicija 27: Ministarstvo za zaštitu životne sredine da unapredi Predlog programa zaštite prirode

by

Danas se završava javna rasprava o Predlogu programa zaštite prirode Republike Srbije 2026-2031. godine, sa Akcionim planom do 2028. godine, a iz Koalicije 27 saopštavaju da, iako Predlog programa predstavlja važan korak ka sistemskom planiranju zaštite prirode, u trenutnom obliku nije dovoljno ambiciozan, ne sadrži jasne mehanizme sprovođenja i u značajnoj meri zaostaje za savremenim evropskim pristupima u oblasti zaštite biodiverziteta.

Danas se završava javna rasprava o Predlogu programa zaštite prirode Republike Srbije 2026-2031. godine, sa Akcionim planom do 2028. godine, a iz Koalicije 27 saopštavaju da, iako Predlog programa predstavlja važan korak ka sistemskom planiranju zaštite prirode, u trenutnom obliku nije dovoljno ambiciozan, ne sadrži jasne mehanizme sprovođenja i u značajnoj meri zaostaje za savremenim evropskim pristupima u oblasti zaštite biodiverziteta.

Savski nasip, Galovica; Foto: Za naš kej.

Građani nastavili blokadu na Savskom nasipu, priveden aktivista

by

Juče i danas građani Novog Beograda blokiraju radove na Galovici na Savskom nasipu, koji su uprkos odluci Upravnog suda nastavljeni. Tokom prepodneva priveden je aktivista Igor Mitrović.

Juče i danas građani Novog Beograda blokiraju radove na Galovici na Savskom nasipu, koji su uprkos odluci Upravnog suda nastavljeni. Tokom prepodneva priveden je aktivista Igor Mitrović.

bara

Solarna elektrana preti uništavanju staništa jednog strogo zaštićenog vodozemca

by

Duboka Bara u opštini Dimitrovgrad, jedno od staništa strogo zaštićene vrste vodozemca – Burešovog dugonogog velikog mrmoljka – gotovo je sasvim uništeno radovima na izgradnji solarne elektrane „Brebex“, upozoravaju ekološka udruženja Jerma i Polekol i naučnici. Burešov dugonogi veliki mrmoljak živi na svega nekoliko mesta u Srbiji, a stručnjaci alarmiraju da će ovo stanište u Dimitrovgradu sasvim nestati ukoliko se se javnost ne pobuni, a institucije ne povuku konkretne poteze da zaštite ovo prirodno nasleđe.

Duboka Bara u opštini Dimitrovgrad, jedno od staništa strogo zaštićene vrste vodozemca – Burešovog dugonogog velikog mrmoljka – gotovo je sasvim uništeno radovima na izgradnji solarne elektrane „Brebex“, upozoravaju ekološka udruženja Jerma i Polekol i naučnici. Burešov dugonogi veliki mrmoljak živi na svega nekoliko mesta u Srbiji, a stručnjaci alarmiraju da će ovo stanište u Dimitrovgradu sasvim nestati ukoliko se se javnost ne pobuni, a institucije ne povuku konkretne poteze da zaštite ovo prirodno nasleđe.

Bunar

Zbog loše infrastrukture 300.000 ljudi bez vode

by

Zbog kvara na regionalnom vodosistemu „Rzav“ u mestu Gorobilje, oko trista hiljada ljudi je juče ostalo bez vode. Žaklina Živković iz Inicijative „Pravo na vodu“ i članovi Društva za zaštitu Rzava „Rzavljani“ za Mašinu govore o trenutnoj situaciji, uzrocima i neophodnim rešenjima kako bi Zapad Srbije bio stabilno obezbeđen vodom.

Zbog kvara na regionalnom vodosistemu „Rzav“ u mestu Gorobilje, oko trista hiljada ljudi je juče ostalo bez vode. Žaklina Živković iz Inicijative „Pravo na vodu“ i članovi Društva za zaštitu Rzava „Rzavljani“ za Mašinu govore o trenutnoj situaciji, uzrocima i neophodnim rešenjima kako bi Zapad Srbije bio stabilno obezbeđen vodom.

Savski nasip, Galovica; Foto: Za naš kej.

Građani blokirali radove na Savskom nasipu: „Dolazićemo svaki dan sve dok tužilaštvo ne naredi obustavu radova“

by

Uprkos rešenju Upravnog suda da se obustave, „Srbijavode d.o.o“ nastavljaju radove na Savskom nasipu na Galovici. Zbog toga je nekolicina građana danas blokirala radove i podsetila „Srbijavode“ na rešenje suda. Članovi neformalne grupe „Za naš kej“ govore o tome šta su zasad preduzeli i kakvi su im dalji planovi.

Uprkos rešenju Upravnog suda da se obustave, „Srbijavode d.o.o“ nastavljaju radove na Savskom nasipu na Galovici. Zbog toga je nekolicina građana danas blokirala radove i podsetila „Srbijavode“ na rešenje suda. Članovi neformalne grupe „Za naš kej“ govore o tome šta su zasad preduzeli i kakvi su im dalji planovi.

Velika mužica; Foto: Miloš Popović.

Na području gde se planira širenje rudnika Čukaru Peki, pronađena biljka za koju se smatralo da je nestala u Srbiji

by

Tokom terenskih aktivnosti na mapiranju biodiverziteta Zaječara, koje sprovodi udruženje Eko Istok, na području Malke Golaje, tokom aprila je otkrivena retka i zaštićena biljna vrsta Androsace maxima L. – velika mužica, za koju se smatralo da je nestala u Srbiji. Iz Eko Istoka navode da se na tom lokalitetu planira širenje rudarsko-metalurškog kompleksa Čukaru Peki i upozoravaju da je pre donošenja odluka o rudarskim projektima neophodno sistematsko mapiranje biodiverziteta.

Tokom terenskih aktivnosti na mapiranju biodiverziteta Zaječara, koje sprovodi udruženje Eko Istok, na području Malke Golaje, tokom aprila je otkrivena retka i zaštićena biljna vrsta Androsace maxima L. – velika mužica, za koju se smatralo da je nestala u Srbiji. Iz Eko Istoka navode da se na tom lokalitetu planira širenje rudarsko-metalurškog kompleksa Čukaru Peki i upozoravaju da je pre donošenja odluka o rudarskim projektima neophodno sistematsko mapiranje biodiverziteta.

Ne damo Jadar

Sutra protest u Loznici: Strategija upravljanja geološkim resursima „krojena prema potrebama rudarskih korporacija”

by

Protest povodom usvajanja nove Strategiju upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima održaće se sutra od 18 časova ispred Gimnazije u Loznici. U Strategiji se, naveli su iz Udruženja „Ne damo Jadar” navodi da je rudarenje neminovnost, a ne izbor, a u njenoj izradi je učestvovala i kineska kompanija Ziđin. O tom dokumentu razgovarali smo sa istraživačicom u Organizaciji za političku ekologiju (POLEKOL) Iskrom Krstić.

Protest povodom usvajanja nove Strategiju upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima održaće se sutra od 18 časova ispred Gimnazije u Loznici. U Strategiji se, naveli su iz Udruženja „Ne damo Jadar” navodi da je rudarenje neminovnost, a ne izbor, a u njenoj izradi je učestvovala i kineska kompanija Ziđin. O tom dokumentu razgovarali smo sa istraživačicom u Organizaciji za političku ekologiju (POLEKOL) Iskrom Krstić.

Radio Sto Plus nezvanično: Obustavljena istraživanja na Rogozni

by

Zlatna reka, ćerka australijske kompanije Strikland metals (Strickland) obustavila je danas sva istraživanja rezervi zlata na Rogozni kod Novog Pazara, saznaje Sto Plus radio iz nezvaničnih izvora. Ta australijska kompanija godinama unazad sprovodi istraživanja na Rogozni tvrdeći da ova planina može da postane „jedno od najvećih nerazvijenih nalazišta zlata na svetu”.

Zlatna reka, ćerka australijske kompanije Strikland metals (Strickland), obustavila je danas sva istraživanja rezervi zlata na Rogozni kod Novog Pazara, saznaje Sto Plus radio iz nezvaničnih izvora. Ta australijska kompanija godinama unazad sprovodi istraživanja na Rogozni tvrdeći da ova planina može da postane „jedno od najvećih nerazvijenih nalazišta zlata na svetu”.

Ne damo Jadar

„Njihova strategija je narodna tragedija“: Protest u Loznici 9. maja

by

U Loznici će u subotu biti održan protest zbog usvajanja nove Strategije o mineralnim sirovinama. Iz Udruženja Ne damo Jadar tvrde da je u izradi tog dokumenta učestvovala kineska kompanija Zi Đin i da se u njemu navodi da je rudarenje neminovnost, a ne stvar izbora. Odbijene su primedbe koje su građani i struka uputili na ovaj dokumentu.

U Loznici će u subotu biti održan protest zbog usvajanja nove Strategije o mineralnim sirovinama. Iz Udruženja Ne damo Jadar tvrde da je u izradi tog dokumenta učestvovala kineska kompanija Zi Đin i da se u njemu navodi da je rudarenje neminovnost, a ne stvar izbora. Odbijene su primedbe koje su građani i struka uputili na ovaj dokumentu.

kosutnjak

Izgradnja kompleksa na Košutnjaku: Uvođenje reda ili betonizacija šume?

by

Dok traje izrada plana za stambeno-poslovni kompleks u Košutnjaku, oni koji rade na tom planu tvrde da je prioritet da sva „vitalna” stabla budu sačuvana tokom gradnje i da se uvede red, kada je reč o urbanizmu tog dela grada. Aktivisti, sa druge strane, upozoravaju na to da su u pitanju „pluća Beograda” i da nijedno stablo ne sme biti posečeno. O ovoj temi razgovarali smo sa Đorđem Miketićem iz aktivističke grupe Beograd ostaje.

Dok traje izrada plana za stambeno-poslovni kompleks u Košutnjaku, oni koji rade na tom planu tvrde da je prioritet da sva „vitalna” stabla budu sačuvana tokom gradnje i da se uvede red, kada je reč o urbanizmu tog dela grada. Aktivisti, sa druge strane, upozoravaju na to da su u pitanju „pluća Beograda” i da nijedno stablo ne sme biti posečeno. O ovoj temi razgovarali smo sa Đorđem Miketićem iz aktivističke grupe Beograd ostaje.

Crnoliki Zijavac, Pešter

Veoma retka ptica viđena na Pešteru posle nekoliko decenija

by

Istraživači Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zabeležili su crnokrilog zijavca, vrlo retku pticu, na Sjeničko-pešterskoj visoravni, nakon 40 godine i tek treći put u Srbiji. U pitanju je, navode iz Društva, neobična šljukarica koja liči na veliku čiopu sa kratkim, malim kljunom i čvrstim repom.

Istraživači Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zabeležili su crnokrilog zijavca, vrlo retku pticu, na Sjeničko-pešterskoj visoravni, nakon 40 godine i tek treći put u Srbiji. U pitanju je, navode iz Društva, neobična šljukarica koja liči na veliku čiopu sa kratkim, malim kljunom i čvrstim repom.

Građani, odbornici i struka u Kosjeriću protiv projekta spaljivanja otpada

by

Burno je bilo tokom javne rasprave u Kosjeriću na kojoj se razgovaralo o projektu korišćenja čvrstih goriva iz otpada u Titan cementari. Građani, koji se protive tom projektu, uložili su oko hiljadu primedbi na studiju koja ispituje njegov uticaj na životnu sredinu, dok iz cementare tvrde da su za pregovore, ali ne i za povlačenje projekta. O ovoj temi smo razgovarali sa stučnjacima i meštanima Kosjerića.

Burno je bilo tokom javne rasprave u Kosjeriću na kojoj se razgovaralo o projektu korišćenja čvrstih goriva iz otpada u Titan cementari. Građani, koji se protive tom projektu, uložili su oko hiljadu primedbi na studiju koja ispituje njegov uticaj na životnu sredinu. O ovoj temi smo razgovarali sa stučnjacima i meštanima Kosjerića.

UČITAJ JOŠ POSTOVA
Mašina home

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2026 Copyleft Mašina.rs