Direktno i lično komuniciranje „licem u lice” sa biračima, pa tako i obilazak potencijalnih birača „od vrata do vrata”, jedan je od najefektivnijih načina vođenja izborne kampanje koji se opisuje u politikološkoj literaturi.
Bukvalno „od vrata do vrata“, studenti i aktivisti u Kuli obišli su ovu opštinu pred lokalne izbore u martu, a tokom poseta su prikupljali informacije sa terena o tome koliko su ljudi upoznati sa delovanjem studentskog pokreta i zainteresovani za izbore.
Veliki broj ljudi, objašnjava za Mašinu studentkinja Tara Rajić, nije znao o kakvim se izborima radi – da nisu u pitanju predsednički ili parlamentarni izbori, već opštinski izbori.
Zbunjivalo ih je i to što se u nazivu izborne liste Srpske napredne stranke (SNS) za Kulu nalazi ime predsednika Srbije Aleksandra Vučića, pa su morali da im objašnjavaju da on nije kandidat na tim izborima.
Podsećamo, kao i prethodnih godina, na svim lokalnim izborima, koji su održani 29. marta ove godine u deset mesta, izborna lista vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u svom nazivu je sadržala ime predsednika Srbije – „Kula, naša porodica – Aleksandar Vučić”.
Poziv da učestvuju u kampanji od vrata do vrata bio je, navodi Rajić, otvoren za sve one koji podržavaju „studentsku priču”, aktivirali su, kaže, mesne odbore u svim mestima u opštini, a svi zainteresovani su prošli obuku i krenuli u kampanju svakog dana više od mesec dana pre raspisivanja izbora.
Pomoć su dobijali od studentskih ekipa iz Novog Sada, zborova iz Novog Sada i građana iz drugih gradova, a kada je dva vikenda pred izbore pozvala svoje kolege sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu da im se pridruže, navodi naša sagovornica, u mestu Sivac kod Kule okupilo se više od 40 studenata i profesora iz Beograda i Kragujevca.
„Naravno, skoro svaki razgovor – bar moj lično – počinjao je pitanjem: „Čija si ti?“, nakon čega je uvek bilo mnogo lakše razgovarati sa ljudima. Upravo zbog toga smatram da je, iako je pomoć sa strane dragocena, od velikog značaja da kampanju u svojim mestima pre svega vode ljudi koji su iz tih mesta”, napominje studentkinja.
Najviše se razgovaralo o problemima građana i kako oni mogu biti rešeni.
„Bez obzira na to da li su bili naši podržavaoci, glasači SNS-a ili neopredeljeni, gotovo svaka osoba sa kojom smo razgovarali ukazala je na neki problem u svom naselju ili mestu u kojem živi. Ti problemi su bili različiti, ali su se vrlo često ponavljali – vodosnabdevanje, kanalizacija, zdravstvo, školstvo, deponije”, objašnjava ona.
Tokom obilaska mesta, reakcije su bile različite. Od, kako Rajić objašnjava, dočeka sa „toplinom, čokoladama, suzama u očima” do odbijanja, nasrtanja na njihove aktiviste, ali i razgovora sa glasačima SNS-a.
„Često smo morali da im objašnjavamo o kakvim je izborima reč i ko se na njima zapravo kandiduje. Objašnjavali smo im i da ne treba da se plaše, da ne treba da dozvole da ih neko ucenjuje, kao i da je kupovina glasova krivično delo kažnjivo zakonom. Vrlo često su bili spremni da saslušaju našu stranu priče i sigurna sam da postoje ljudi kojima se mišljenje promenilo ili su im se, nakon razgovora sa nama, otvorile oči”, smatra Rajić.
Šta nije dozvoljeno u kampanji „od vrata do vrata” kada je reč o zaštiti podataka o ličnosti?
Kampanje „od vrata do vrata” su zakonit način kako stranke komuniciraju sa biračima i jedan od najčešćih, objašnjava za Mašinu Kristina Obrenović iz organizacije koja se bavi zaštitom podataka o ličnosti i pravu na privatnost Parneri Srbija.
Prikupljanje podataka od građana prilikom ove vrste kampanje zasniva se, kaže ona, na pristanku, što znači da niste u obavezi da odgovarate na pitanja koja vam postavljaju stranački predstavnici, a takođe možete odlučiti da na deo pitanja odgovorite, a da na deo pitanja odbijete da date odgovor.
„Važno je i da se na početku razgovora stranački predstavnici predstave, kažu ime i prezime, iz koje stranke dolaze i za koju svrhu vode razgovor sa vama i prikupljaju podatke. Vi se i u toku razgovora možete predomisliti i reći da sve što su do tada zapisali obrišu, a možete i naknadno tražiti da vaše podatke izbrišu iz baze i da vas više ne kontaktiraju”, objašnjava Obrenović.
Ono što nije dozvoljeno, navodi, jeste da stranački aktivisti insistiraju da im odgovorite na pitanja ukoliko to ne želite, a još manje je dozvoljen bilo kakav vid pritiska ili ucene građana da se na bilo koji način izjašnjavaju ukoliko to ne žele.
Pritisak na birače, kaže ona, u zavisnosti od situacije, može biti i krivično delo.
Kada je reč o ličnim podacima građana, ukoliko stranački aktivisti poseduju jedinstveni matični broj ili broj lične karte osobe, koja je sigurna da im to nikada nije ustupila, na primer potpisom na nekoj peticiji, građani imaju pravo da traže brisanje tih podataka iz baze i da zahtevaju da ih stranka više ne kontaktira.
Ukoliko i nakon toga ne izbrišu vaše podatke i dalje nastave da vas kontaktiraju, onda možete da se obratite Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, objašnjava Obrenović.
Okupljeni oko izborne liste „Glas mladih opštine Kula”, pojašnjava za Mašinu studentkinja Tara Rajić, nisu prikupljali lične podatke građana, osim u slučajevima kada su ljudi sami izrazili želju da se na neki način angažuju – kao članovi biračkih odbora ili mobilnih timova.
Važno je, naglašava ona, da ljudi razumeju značaj kampanje od vrata do vrata, jer je to način da se „svakom građaninu posveti vreme i pažnja” i da im se predstave program i kandidati
„Studenti su već aktivno uključeni u kampanju širom Srbije, zato apelujemo na građane da im otvore vrata, razgovaraju sa njima i informišu se o svemu što ih očekuje u periodu koji sledi, uključujući parlamentarne izbore i kampanju koja je pred nama”, zaključuje Rajić.
D.S.
