analiza

Nišavski kej

Dva festivala u Nišu, jedna kulturna politika: „Kuga lojalizma uzela je svaku našu instituciju“

by

Ovog leta Niš će imati dva filmska festivala. Jedan pripremaju glumci i filmski radnici i radnice, pokušavajući da nastave tradiciju, dok drugi organizuje vlast i najavljuje dolazak Žan-Klod van Dama. Za redovnu profesorku Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu (FMU) Katarinu Jovanović, taj paralelizam nije pitanje različitih programskih ukusa, već simptom načina na koji je politička lojalnost postala kriterijum funkcionisanja institucija kulture. „Kultura je direktna prva žrtva lomljenja institucija“, kaže ona, upozoravajući da se kroz odnos prema umetnicima vidi šira slika društva u kojem „nekultura potpuno otima naše društvo na svim nivoima“.

Ovog leta Niš će imati dva filmska festivala. Jedan pripremaju glumci i filmski radnici i radnice, pokušavajući da nastave tradiciju, dok drugi organizuje vlast i najavljuje dolazak Žan-Klod van Dama. Za redovnu profesorku Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu (FMU) Katarinu Jovanović, taj paralelizam nije pitanje različitih programskih ukusa, već simptom načina na koji je politička lojalnost postala kriterijum funkcionisanja institucija kulture. „Kultura je direktna prva žrtva lomljenja institucija“, kaže ona, upozoravajući da se kroz odnos prema umetnicima vidi šira slika društva u kojem „nekultura potpuno otima naše društvo na svim nivoima“.

EXPO

EXPO: Šta se dešava sa volontiranjem kada institucije izgube poverenje?

by

Specijalizovana međunarodna izložba EXPO Belgrade 2027 nudi gotovo sve ono što bi jedan veliki međunarodni volonterski program trebalo da nudi: obuke, sertifikat, uniformu, mogućnost rada sa međunarodnim delegacijama, popuste, pa čak i mogućnost ostvarivanja dodatnih ESPB bodova. Ipak, umesto entuzijazma, poziv je izazvao burne reakcije. Zašto?

Specijalizovana međunarodna izložba EXPO Belgrade 2027 nudi gotovo sve ono što bi jedan veliki međunarodni volonterski program trebalo da nudi: obuke, sertifikat, uniformu, mogućnost rada sa međunarodnim delegacijama, popuste, pa čak i mogućnost ostvarivanja dodatnih ESPB bodova. Ipak, umesto entuzijazma, poziv je izazvao burne reakcije. Zašto?

Klima uređaj

Klima uređaji: nužda ili privilegija?

by

Klima uređaji više nisu luksuz, ali pristup rashlađenom prostoru i dalje ostaje duboko nejednak – dok toplotni talasi odnose hiljade života, pitanje hlađenja postaje pitanje javnog zdravlja i socijalne pravde. U ovom tekstu Predrag Momčilović analizira kako se klimatska kriza, energetska politika i društvene nejednakosti prelamaju kroz naizgled svakodnevnu tehnologiju bez koje sve više ljudi ne može da preživi.

Klima uređaji više nisu luksuz, ali pristup rashlađenom prostoru i dalje ostaje duboko nejednak – dok toplotni talasi odnose hiljade života, pitanje hlađenja postaje pitanje javnog zdravlja i socijalne pravde. U ovom tekstu Predrag Momčilović analizira kako se klimatska kriza, energetska politika i društvene nejednakosti prelamaju kroz naizgled svakodnevnu tehnologiju bez koje sve više ljudi ne može da preživi.

Fakultet srpskih studija u Nišu

Dokumenti, datumi i otvorena pitanja: Rekonstrukcija osnivanja Fakulteta srpskih studija, u recenzentskoj komisiji Čedomir Antić

by

Dokumenti koji se odnose na osnivanje Fakulteta srpskih studija u Nišu otvaraju nova pitanja o tome kako je tekao postupak obezbeđivanja prostora, kada je tačno buduća ustanova počela da koristi objekat u centru grada i na osnovu kojih dokumenata je prostor prikazan u postupku akreditacije, u koje je Mašina imala uvid. Redovna profesorka Centra za strane jezike Filozofskog fakulteta u Nišu Jasmina Đorđević i istraživač-saradnik sa Departmana za istoriju Milan Videnović ukazuju na niz nelogičnosti u datumima, dokumentaciji i procedurama, uz napomenu da konačne zaključke treba da daju nadležni organi. Za komentare su upitani gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović, v.d dekana Fakulteta srpskih studija Slaviša Nedeljković, kao i Nacionalno telo za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (NAT).

Dokumenti koji se odnose na osnivanje Fakulteta srpskih studija u Nišu otvaraju nova pitanja o tome kako je tekao postupak obezbeđivanja prostora, kada je tačno buduća ustanova počela da koristi objekat u centru grada i na osnovu kojih dokumenata je prostor prikazan u postupku akreditacije, u koje je Mašina imala uvid. Redovna profesorka Centra za strane jezike Filozofskog fakulteta u Nišu Jasmina Đorđević i istraživač-saradnik sa Departmana za istoriju Milan Videnović ukazuju na niz nelogičnosti u datumima, dokumentaciji i procedurama, uz napomenu da konačne zaključke treba da daju nadležni organi. Za komentare su upitani gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović, v.d dekana Fakulteta srpskih studija Slaviša Nedeljković, kao i Nacionalno telo za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (NAT).

Dvorište osnovne škole u Beogradu; Foto: Mašina

„Zaštita dece na internetu ne može zavisiti od toga da li će neki sadržaj postati viralan“, smatra dr Žunić Cicvarić

by

„Ako je najbolji interes deteta obaveza svih institucija, zašto reagujemo tek kada se ugrožavanje prava deteta pretvori u medijski događaj?“, pita se dr Jelena Žunić Cicvarić iz Užičkog centra za prava deteta nakon što su mediji i javnost obratili posebnu pažnju na slučaj influensera pod imenom „Faraon“ koji je priveden na razgovor u vezi sa „promocijom pedofilije“ i „zloupotrebom maloletnih lica u pornografske svrhe“, kako je saopštio MUP. Zaštita dece na internetu zahteva koordinisan i preventivan rad institucija i to niti počinje niti se završava na hapšenju.

„Ako je najbolji interes deteta obaveza svih institucija, zašto reagujemo tek kada se ugrožavanje prava deteta pretvori u medijski događaj?“, pita se dr Jelena Žunić Cicvarić iz Užičkog centra za prava deteta nakon što su mediji i javnost obratili posebnu pažnju na slučaj influensera pod imenom „Faraon“ koji je priveden na razgovor u vezi sa „promocijom pedofilije“ i „zloupotrebom maloletnih lica u pornografske svrhe“, kako je saopštio MUP. Zaštita dece na internetu zahteva koordinisan i preventivan rad institucija i to niti počinje niti se završava na hapšenju.

Data centri: Previsoka cena tehnologije, premalo pozitivnih strana

by

Mnoga obećanja novih tehnologija nisu ispunjena, ali su posledice itekako prisutne. Kakve veze imaju veštačka inteligencija i data centri sa uništavanjem životnog standarda, nestašicom vode i zagađenjem – razgovaramo sa dr Milošem Simićem sa Fakulteta tehničkih nauka i Ivom Marković, programskom direktorkom Polekola.

Mnoga obećanja novih tehnologija nisu ispunjena, ali su posledice itekako prisutne. Kakve veze imaju veštačka inteligencija i data centri sa uništavanjem životnog standarda, nestašicom vode i zagađenjem – razgovaramo sa dr Milošem Simićem sa Fakulteta tehničkih nauka i Ivom Marković, programskom direktorkom Polekola.

naočare za sunce

Meta naočare: Nadzor kao modni dodatak

by

Nadzor prepakovan u modni dodatak i lifestyle simbol – tako sagovornice Mašine opisuju Meta naočare koje stigle i na naše tržište. Uhođenje, ucene, prikupljanje biometrijskih podataka, stvaranje deepfake i drugih pornografskih sadržaja – samo su deo „beskonačnih“ načina zloupotrebe pametnih naočara sa ugrađenom kamerom. Hristina Cvetinčanin Knežević i Kristina Obrenović za Mašinu govore tome šta znači uvođenje tehnologije masovnog snimanja u društvu koje već ima problem sa zloupotrebom moći, asimetriji moći i tome kako naskuplja roba na tržištu algoritamske pažnje, postaje ljudsko iskustvo.

Nadzor prepakovan u modni dodatak i lifestyle simbol – tako sagovornice Mašine opisuju Meta naočare koje stigle i na naše tržište. Uhođenje, ucene, prikupljanje biometrijskih podataka, stvaranje deepfake i drugih pornografskih sadržaja – samo su deo „beskonačnih“ načina zloupotrebe pametnih naočara sa ugrađenom kamerom. Hristina Cvetinčanin Knežević i Kristina Obrenović za Mašinu govore tome šta znači uvođenje tehnologije masovnog snimanja u društvu koje već ima problem sa zloupotrebom moći, asimetriji moći i tome kako naskuplja roba na tržištu algoritamske pažnje, postaje ljudsko iskustvo.

Signalizacija na biciklističkoj stazi

U Beogradu treba uvesti bicikle i trotinete na iznajmljivanje, ali da li je to moguće?

by

Pet dana nakon raspisivanja, konkurs za operatora sistema javnih trotineta i bicikala u Beogradu poništen je. Beograd ipak neće nabavljati 2000 električnih trotineta i bicikala, ali sagovornici Mašine objašnjavaju zašto je to dobra ideja, kao i kakve prepreke u Beogradu postoje za takvu vrstu mikromobilnosti.

Pet dana nakon raspisivanja, konkurs za operatora sistema javnih trotineta i bicikala u Beogradu poništen je. Beograd ipak neće nabavljati 2000 električnih trotineta i bicikala, ali sagovornici Mašine objašnjavaju zašto je to dobra ideja, kao i kakve prepreke u Beogradu postoje za takvu vrstu mikromobilnosti.

Kula Genex

Postaju li toplotni talasi javnozdravstveni problem, a ne samo pitanje nauke?

by

Toplotni talasi koji su zahvatili Evropu u maju i junu ove godine pokazali su u kojoj meri su države nespremno dočekale i ovogodišnje vrućine – između ostalog sa nepripremljenim ili nedovoljno operativnim planovima za smanjenje uticaja vrućina na zdravlje, poljoprivredu, šume i infrastrukturu. A leto je tek počelo.

Toplotni talasi koji su zahvatili Evropu u maju i junu ove godine pokazali su u kojoj meri su države nespremno dočekale i ovogodišnje vrućine – između ostalog sa nepripremljenim ili nedovoljno operativnim planovima za smanjenje uticaja vrućina na zdravlje, poljoprivredu, šume i infrastrukturu. A leto je tek počelo.

Štrajk radnika Fiata u Kragujevcu

Krah automobilske industrije u Evropi i najava globalnog napada na radna prava

by

Automobilska u Evropi nalazi se u krizi i sve više kaska za kineskim, električnim vozilima. Veliki proizvođači poput Folksvagena, BMW-a, Audija i Poršea beleže pad profita i najavljuju smanjivanje proizvodnje i radnih mesta. Kako će se to odraziti na Srbiju, šta kineske kompanije donose radnicama i radnicima u Srbiji i kako nam je između redova poturena najava globalnog napada na radna prava, razgovaramo sa Bojanom Tamindžijom, koordinatorkom programa za radna prava Centra za politike emancipacije.

Automobilska u Evropi nalazi se u krizi i sve više kaska za kineskim, električnim vozilima. Veliki proizvođači poput Folksvagena, BMW-a, Audija i Poršea beleže pad profita i najavljuju smanjivanje proizvodnje i radnih mesta. Kako će se to odraziti na Srbiju, šta kineske kompanije donose radnicama i radnicima u Srbiji i kako nam je između redova poturena najava globalnog napada na radna prava, razgovaramo sa Bojanom Tamindžijom, koordinatorkom programa za radna prava Centra za politike emancipacije.

Filološki fakultet; Foto: Mašina.

AI i obrazovanje: Čemu služi znanje i kako da veštačka inteligencija bude dobar sluga, a ne zao gospodar

by

Veštačka inteligencija sve se više uzima maha i u Srbiji, posebno kroz velike jezičke modele kao što je ChatGPT. Neminovno je i da utiče na obrazovanje – ali pod kojim uslovima? Čemu veštačka inteligencija može da služi u obrazovnom sistemu, kakve negativne posledice se naziru i kako uopšte pristupiti njenoj upotrebi, razgovaramo sa profesorom na Fakulteta tehničkih nauka, Nikolom Luburićem i profesorom na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Aleksandrom Baucalom.

Veštačka inteligencija sve se više uzima maha i u Srbiji, posebno kroz velike jezičke modele kao što je ChatGPT. Neminovno je i da utiče na obrazovanje – ali pod kojim uslovima? Čemu veštačka inteligencija može da služi u obrazovnom sistemu, kakve negativne posledice se naziru i kako uopšte pristupiti njenoj upotrebi, razgovaramo sa profesorom na Fakulteta tehničkih nauka, Nikolom Luburićem i profesorom na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Aleksandrom Baucalom.

žene prolaze pored izloga

Menopauza je društveno pitanje koje se tiče svih nas

by

Menopauza u Srbiji i dalje je obavijena neznanjem i predrasudama, iako žene u njoj provedu i do trećine života – upozorava dr Mina Hagen, ističući da je reč ne samo o zdravstvenom, već i društvenom pitanju, o kojem se konačno sve više govori, dok se žene sve češće ohrabruju da podele svoja iskustva i razbiju dugogodišnju tišinu.

Menopauza u Srbiji i dalje je obavijena neznanjem i predrasudama, iako žene u njoj provedu i do trećine života – upozorava dr Mina Hagen, ističući da je reč ne samo o zdravstvenom, već i društvenom pitanju, o kojem se konačno sve više govori, dok se žene sve češće ohrabruju da podele svoja iskustva i razbiju dugogodišnju tišinu.

studenti

BIRODI: Izraz „blokader“ u medijima upotrebljen više od 85.000 puta od početka godine

by

Organizacija Biro za društvena istraživanja (BIRODI) saopštila je da je izraz „blokader“ od početka godine u domaćim medijima upotrebljen više od 85.000 puta, ukazujući na intenzivnu medijsku kampanju i sve češće korišćenje tog termina u političkom i društvenom diskursu.

Organizacija Biro za društvena istraživanja (BIRODI) saopštila je da je izraz „blokader“ od početka godine u domaćim medijima upotrebljen više od 85.000 puta, ukazujući na intenzivnu medijsku kampanju i sve češće korišćenje tog termina u političkom i društvenom diskursu.

novinarke

Svaki treći novinar i novinarka u Srbiji ima psihičke smetnje: profesija pod pritiskom koji ostavlja posledice

by

Mentalno zdravlje novinara i novinarki u Srbiji pokazuje zabrinjavajuće trendove. Naime, prema najnovijem istraživanju, 37 odsto novinara i novinarki ima dijagnostikovan mentalni poremećaj ili navodi da ima određene psihičke smetnje. To je više nego dvostruko u odnosu na opštu populaciju, gde se taj procenat kreće oko 15 odsto, što jasno ukazuje da novinarstvo u Srbiji predstavlja visoko rizičnu profesiju kada je reč o mentalnom zdravlju, pokazuju rezultati „Analize mentalnog zdravlja novinara“.

Mentalno zdravlje novinara i novinarki u Srbiji pokazuje zabrinjavajuće trendove. Naime, prema najnovijem istraživanju, 37 odsto novinara i novinarki ima dijagnostikovan mentalni poremećaj ili navodi da ima određene psihičke smetnje. To je više nego dvostruko u odnosu na opštu populaciju, gde se taj procenat kreće oko 15 odsto, što jasno ukazuje da novinarstvo u Srbiji predstavlja visoko rizičnu profesiju kada je reč o mentalnom zdravlju, pokazuju rezultati „Analize mentalnog zdravlja novinara“.

Mašina home

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2026 Copyleft Mašina.rs