U doba nastajanja sajberspejsa, jedni su imali utopijska, drugi distopijska očekivanja. U jednome su obe strane bile u pravu: da virtuelna realnost neće biti apolitična. Tako i SNS-ov iskorak u domen virtualnog ima veze s realno postojećim društvenim odnosima.
Povodom izjave predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, o nemogućnosti da utiče na vlasnike privatnih preduzeća, koje je izneo tokom konferencije za novinare 19. marta, stav iznosi Ivan Zlatić, predsednik Socijaldemokratske unije.
SNS-ov odgovor na pretnje opozicije bojkotom izbora bi moglo da se sažme rečenicom „dok imamo Aleksandra Vučića, imamo silu koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar “.
SNS-ov odgovor na pretnje opozicije bojkotom izbora bi moglo da se sažme rečenicom „dok imamo Aleksandra Vučića, imamo silu koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar “.
Zašto Aleksandar Vučić mrzi „elitu“, a istovremeno ima neodoljivu potrebu da ga ona prihvati, potrebu toliku da je fabrikovao „pravu elitu“?
Zašto Aleksandar Vučić mrzi „elitu“, a istovremeno ima neodoljivu potrebu da ga ona prihvati, potrebu toliku da je fabrikovao „pravu elitu“?
U tržišnoj trci pobeđuju mediji koji se pokoravaju logici: što dramatičnije, što krvavije. To, međutim, posredstvom odnosa pamćenja i odlučivanja, pogoduje desničarskim politikama.
U tržišnoj trci pobeđuju mediji koji se pokoravaju logici: što dramatičnije, što krvavije. To, međutim, posredstvom odnosa pamćenja i odlučivanja, pogoduje desničarskim politikama.
Nasilje je postalo sastavni deo parlamentarnog političkog života. Šovinistička retorika radikala predstavlja zavesu iza koje stoji nasilje vladajuće elite koje se kroz Skupštinu preliva na čitavo društvo.
Populistički način vladanja ne ostavlja prostor za demokratiju i uključivanje naroda u donošenje odluka. Populisti u Srbiji, u ime naroda i za narod, ga zapravo guraju na ivicu siromaštva, stvarajući društvo sve većih nejednakosti.
Nedavni parlamentarni izbori na Kosovu i izglasavanje vlade čiji je premijer Ramuš Haradinaj javnosti u Srbiji su predstavljeni kao velika pobeda “srpskih interesa”. Međutim, ti navodni nacionalni interesi ne idu daleko od potrebe predsednika Aleksandra Vučića za održavanjem na vlasti stvaranjem daljih nestabilnosti u regionu.
Dugo očekivani ekspoze nedavno je konačno predstavljen javnosti nagon čega je nova vlada formirana. Srbiju do 2020. premijer vidi kao najbrže rastuću zemlju na evropskom kontinentu. Međutim, očiglednim zaoštravanjem neoliberalnih reformi, daljim smanjivanjem radničkih prava, nastavkom privatizacionih procesa i sve manje dostupnim obrazovnim i zdravstvenim sistemom, taj „rast“ je rezervisan samo za malobrojne.
Savremena srpska mitološka priča o „Zoranu” polako dobija svoje krajnje obrise. Prenošen od jedne do druge stranačke nomenklature ovaj mit je više od jedne decenije „demokratama” služio kao legitimacija „pravih” političkih vrednosti. Međutim, u poslednjoj epizodi glavni „arhineprijatelj” pokazuje da je zapravo on glavni nastavljač politika liberalizacije i privatizacije.
Obeležavanje Petog oktobra je na svoju petnaestogodišnjicu svedeno na nivo marginalnog dešavanja. Jedna tribina, nekoliko okruglih stolova i jednako malo saopštenja i venaca bili su dovoljni za kratke i dosadne medijske priloge o značaju ovog datuma. Nad izbledelom slikom Petog oktobra malo ko tuguje, a to svakako nisu nekada zaraćene političke elite koje danas jednako služe interesima ekonomskih elita te zajedničkim snagama nastavljaju sa neoliberalnim reformama.
