Birdboy: odrastanje u umirućem svetu
Od „1984-te“ distopija ne prestaje biti rasprostranjen način razumevanja sveta i budućnosti, a pozni kapitalizam zdušno snabdeva gorivom proizvodnju takve vizije.
Pojam: Umetnost
Srđan Kovačević: Moramo početi od drugačijeg organizovanja odnosa između nas samih
Film Srđana Kovačevića „Oni su jaki koliko smo mi slabi“ prikazan je na izložbi o protivrečnostima jugoslovenskog socijalizma „Gradove smo vam podigli“. Sa autorom smo razgovarali o političkim, edukativnim i pravnim dimenzijama njegovog rada.
Film Srđana Kovačevića „Oni su jaki koliko smo mi slabi“ prikazan je na izložbi o protivrečnostima jugoslovenskog socijalizma „Gradove smo vam podigli“. Sa autorom smo razgovarali o političkim, edukativnim i pravnim dimenzijama njegovog rada.
Protivrečnosti socijalizma na primeru NIN-ove nagrade
Danas s početkom u 19 časova održava se razgovor o jugoslovenskoj književnoj produkciji osamdesetih godina u Paviljonu Cvijeta Zuzorić.
Gradove smo vam podigli: izložba o kraju Jugoslavije
Nedavno otvorena izložba “Gradove smo vam podigli”, predstavlja jedan od retkih kritičkih osvrta na socijalističku prošlost koji zaobilazi revizionistički ili jugonostalgičarski diskurs.
Izložba o protivrečnostima jugoslovenskog socijalizma
U sredu 13. juna u 19h, u Paviljonu Cvijeta Zuzorić na Kalemegdanu, otvara se izložba o protivrečnostima jugoslovenskog socijalizma „Gradove smo vam podigli“.
Sa namerom da se uništi – o genocidu nad Jermenima
Film „Sa namerom da se uništi“, snimljen jedan vek nakon genocida nad Jermenima, kritički je dokument prvog zločina velikih razmera koji je inspirisan nacionalizmom i sproveden planski pomoću državnog aparata i raspoložive tehnologije.
Film „Sa namerom da se uništi“, snimljen jedan vek nakon genocida nad Jermenima, kritički je dokument prvog zločina velikih razmera koji je inspirisan nacionalizmom i sproveden planski pomoću državnog aparata i raspoložive tehnologije.
Sjaj i beda hotela Jugoslavija
Dokumentarni film Hotel Jugoslavija govori o društvenom, političkom i ekonomskom razvoju socijalističke Jugoslavije, ali i razgradnji ideala na kojima su država i hotel bili izgrađeni.
Film Meteori – antiratna poruka Beldocs festivala
Film Meteori turskog reditelja Gurđana Kelteka, proglašen je za najbolji film međunarodnog takmičarskog programa na ovogodišnjem Beldocs festivalu. Ovaj Film nas podseća na represiju turske države prema Kurdima koja se i danas događa.
Jedanaesto izdanje filmskog festivala Beldocs
Međunarodni festival dokumentarnog filma BELDOCS, biće otvoren u Sava Centru u ponedeljak u 19:30. Festival otvaraju dva filma domaće produkcije.
Kome bre to oni sviraju – o tri linije nezainteresovanosti
U jeku predizborne kampanje za gradske izbore u kojoj vidimo poznata i manje poznata lica sa kulturno-umetničke scene, problem monopolizacije kulturne proizvodnje, te pitanje kome je kultura zapravo namenjena i u koje svrhe, nije beznačajno.
Senke nad Balkanom kao revizija istorije
Serija Senke nad balkanom romantizuje međuratni period i građansku klasu, ali ni filmska produkcija SFRJ nije uvek bila dosledna socijalističkim idejama.
Predavanja o samoupravljanju, stanovanju i kulturi u socijalističkoj Jugoslaviji
Centar za kulturnu dekontaminaciju, Kontekst kolektiv i Kosovo Glocal iz Prištine nastavljaju sa serijom javnih programa u okviru projekta „Pertej/Beyond/Preko 20 godina”.
Senke nad istorijom Balkana
„Senke nad Balkanom“, nova hit serija, se uveliko emituje na javnom servisu. Koliko je snimanje i prikazivanje sadržaja koji u centar pažnje stavlja vreme pre socijalističke Jugoslavije stvar „neideološkog“ umetničkog izraza a koliko način da se istorija menja i prekraja?
Hleba i ruža – intervju sa Markom Riboom
Muzičar i aktivista Mark Ribo, za Mašinu govori o radnim pravima muzičara, značaju organizovanog radničkog otpora i pravu na lepotu.
Muzičar i aktivista Mark Ribo, za Mašinu govori o radnim pravima muzičara, značaju organizovanog radničkog otpora i pravu na lepotu.
Izvinjenje Ričarda Floride
Kreativna ekonomija nije ispunila očekivanja njenih promotera. Udenuta u postojeći ekonomski sistem kreativnost je postala nosioc procesa eksploatacije i segregacije ljudi u velikim gradovima.
Marks na filmskom platnu
Pojava Karla Marksa na bioskopskim platnima nedavno je izazvala veliku pažnju levičara, ali i drugih zainteresovanih za rad ovog nemačkog filozofa. Film „Mladi Karl Marks“, reditelja Raul Peka će svoju beogradsku premijeru doživeti u nedelju u okviru festivala Plan B u Domu omladine.
Radi ono što voliš. Voli ono što radiš.
Romantizacija privlačnih i kreativnih poslova dodatno maskira mehanizme eksploatacije rada.
Kako se sve bori književnost i kako se sve bori za književnost
Polja na koja pre svega želimo da ukažemo jesu polje visokog obrazovanje, aktivizma i novinarstva, te su, u skladu s tim, naši sagovornici Ana Kolarić (asistentkinja na katedri za Opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu), Nora Verde (književnica, novinarka i aktivistkinja) i Jerko Bakotin (novinar i pisac).
Društvena uloga književnosti
Književnost, osim što zauzima značajno mesto u kulturnoj proizvodnji, može u velikoj meri uticati i na formiranje političkih i ideoloških stavova ljudi. Prisutnošću književnosti u medijima i obrazovnom sistemu ovaj uticaj se povećava, a sa njime i pitanje kako takav društveni uticaj književnosti usmeriti ka levim antikapitalističkim politikama.
Ljubav u doba štednje
Oktobarski salon je po prvi put održan kao bijenalna manifestacija vizuelne umetnosti. Osim te činjenice, Salon, kao i nedavno održana izložba Demiena Hirsta u Novom Sadu, pokazuje kako biznis modeli kulturne politike sve više zauzimaju i javne institucije, odavno opterećene neoliberalnim rezovima i štednjom.
Karneval usred ruševina
Zidne novine su „likovno – informativni projekat“ koji je pokrenuo umetnički kolektiv KURS pre tri godine.
Horsko pevanje je važan način kolektivne mobilizacije
Za Mašinu smo s Anom Hofman razgovarali o njenoj novoj knjizi Novi život partizanskih pesama koja je nedavno predstavljena u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju, a koja se bavi nasleđem partizanskih pesama i njihovim subverzivnim potencijalom u kontekstu postsocijalističkih jugoslovenskih društava i globalne krize neoliberalizma.
Za Mašinu smo s Anom Hofman razgovarali o njenoj novoj knjizi Novi život partizanskih pesama koja je nedavno predstavljena u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju, a koja se bavi nasleđem partizanskih pesama i njihovim subverzivnim potencijalom u kontekstu postsocijalističkih jugoslovenskih društava i globalne krize neoliberalizma.
